 |
| Viterbo |
Oči Isusove u ratu
„Juli mesec, pomenute godine, sad, u mom sećanju, tumba uspomene, ljude, žene, predele, kao što su panorama, diorama, bioskop, tumbali, svoje slike, kroz moje detinjstvo. Sećam se, jasno, samo da smo tih dana u Rimu, svi, očekivali, iskrcavanje Nemaca u Englesku. A da se šaputalo da će i Italija učestvovati u napadu na London". /str. 374/
„Aurelian - viče on, kroz smeh, u telefon. Pošto je u našem društvu svaki imao nadimak (mene su zvali: Iperboreo), čudim se zašto me naziva, sad, Aurelian? Zato, kaže, što je Aurelian hteo da Sunce načini državnom verom, tamo, gde ja stalno ističem, da se sad nalazi moj narod". /str. 376/
„Kao sveštenik, kaže, morao bi da mi kaže, da je uzrok ratu ljudsko zlo. Zlo u ljudima. /.../ Znam li šta je bio uzrok ratu između Viterba i Ferente. Nikad tu reč, Ferente, kažem, nisam čuo. E pa lepo - Viterbo je, godine 1172, smatrao, da našeg gospodina, Isukrsta, na golgoti, na raspeću, treba slikati sa očima zatvorenim. A Ferente je smatralo, da treba, otvorenih očiju. Zbog toga je došlo do rata i Ferente je poklano i sa zemljom sravnjeno. Ljudi su tvrdoglavi - naročito u Italiji. Teste dure. Treba se nadati, da će ljudi, jednog dana, uvideti, da je to užasno. On se moli Bogu da ljudi uvide to. Pri rastanku mi kaže da mi želi, da me Bog sačuva u ovom ratu. Tada sam poslednji put bio u Viterbu". /str. 381/
Miloš Crnjanski
